99% III & still (Priča Dr J-a)

- Brate, ja se svake svoje laži vrlo dobro sećam! - izgovorio je čovek ogromnih plavih očiju u Crnom kafeu u kom smo pili vinjak, betonirali ga pivom i pušili tzv. maćado grass. Malo vremena nam je trebalo da shvatimo da jedan drugoga lažemo čitavo vreme. Rastali smo se. Čak smo se i izljubili.

Čovek se, ipak skoro vratio među, uslovno rečeno, slobodan svet. Robijao je par godina po treći ili četvrti put. I svakog puta kada bi se vratio, mirovao bi neko vreme i brzo bi ga vraćali na mardelj. Mnogi ga nazivaju psihopatom i nepopravljivim narkomanom, što je verovatno istina, ali sam ja uvek izbegavao ta njegova stanja i manijačno ponašanje o kojem sam puno puta slušao. Možda je tačnije da je on izbegavao svakoga za koga se ikako moglo pomisliti da nije u svakom trenutku spreman da ode u zatvor.

Crni kafe, u to vreme, bio mi je drugi (više prvi nego drugi…) dom, pa sam i sutradan oko podneva, došao da popijem prvu kafu i pozajmim od šankerice neki analgetik. Simpatčna devojka kovrdžave smeđe kose koja me je mnogo puta pošto bi zatvorila kafe smeštala u svoj auto i vozila do kuće. U to vreme sam joj zamerao što sutradan nije dolazila po mene. Što se kafea tiče on je zadržao ime. I samo to. Ostao je sličan ambijent, neke uramljene fotografije po zidovima, kad bolje razmislim ništa se nije promenilo spolja. Iste klimave stolice i mali polukružni šank sa koga lako sebi sâm možeš da natočiš čašu vode. Da li je moguće da sam se ja promenio?[1]

Bilo je to vreme blagostanja za ljude koji nisu imali jasnu ideju na koji način će završiti svoj pubertet.

Svako je nalazio vrlo lep izgovor, najčešće obojen ideologijom, koji ga je vodio u destruktivnu konstrukciju ili u konstruktivnu destrukciju.  Svako od nas je dobijao svoje nagradice na kojima se redovno nečemu ili nekome, uglavnom nesvesno, zahvaljivao.[2]

Moj saputnik u alkoholiziranju je kao nagradu dobijao “prijatelje” poput mene i za uzvrat pričao o svemu i svačemu, kao da leži zavaljen u kauč za psihoanalizu. Ja sa druge strane se rado sećam tog perioda ali ga nikako ne priželjkujem. Bio je to period u kome sam, čini mi se, sakupio dovoljno municije kojom sada mogu da punim svoje oružje dok čekam svog, od pre par meseci, izgubljenog arhi-neprijatelja[3]

Nisam ni stigao da pitam za neki prašak protiv mamurluka kad je neko uzviknuo: Dupli vinjak za doktora! . Prepoznao sam glas, i kao hipntisan, sa čašom u ruci, sam se približio stolu za kojim je sedeo isti onaj “prijatelj”. Nisam verovao da će njegovo stanje takozvanog mirovanja trajati dovoljno dugo da se dva puta sretnemo.

Gledao me je velikim plavim očima i kao da mi je govorio:

- Pičko, pozerska, sada ćeš da piješ mleko ovde i do sledećeg cirkanja sa merom (dok se ne usereš), bićeš najobazriviji čovek po pitanju zdravlja. -

Pošto ništa nije izgovorio, a ja sam, istina, hteo da popijem jednu čašu mleka, ali nisam baš planirao tih nedelja da stajem sa stvaranjem iluzornih prijateljstava, (tada sam manje koristio internet) drmnuo sam onaj vinjak, naručio obojici po još jedan i gledao ga nemo. Da budem iskren, plašio sam ga se tada. Sada ga se ne plašim jer ne znam ni gde je ni kako je. Čuo sam nešto, ali…

Neki mladić je prišao našem stolu i hteo da se pridruži.  Pošto sam mlađi, osećao sam da  ne treba o tome da odlučujem i prepustio sam plavookom da presudi.

Dečkić, pristojnog ponašanja i, kasnije smo shvatili, punog džepa, u želji da se u stilu koji je tada u Crnom kafeu bio popularan, na neko vreme oprosti od svesti. Ja sam to, tada voleo da zovem free style, a sada, ne volim to ni da zovem. Platio je druženje, dobio instant kartu do toksikologije i tada je počela ta mentalna gimnastika vezana za laganje.

- Baš da vidimo, ko se čega seća! – pomislio sam.

Kako je naše pijanstvo raslo, i težina izgovorenih laži koje smo preslišavali je rasla. Od ne pomerio se s mesta do deteta mi, nizale su se kletve. Imaginarni ulozi su se povećavali i i čekalo se ko će prvi da padne. Ja sam. Ali od free style ala Crni kafe ponašanja.

Sutradan, čujem da je i majstor krupnih plavih očiju kao i ja izgubio svest pošto je popio nekoliko lincura. Ali nisam samo to čuo. Kovrdžava šankerica  mi je opisivala kako sam samo zaspao za stolom. Bilo me je, kao i uvek sramota što sam se tako ponašao, ali svaki pokušaj da izgovorim koliko mi je krivo zbog toga i da je ona poslednja od svih koju sam želeo da dovodem u neprijatnu situaciju. Nikada to nisam uspeo da izgovorim. Šankerica je bila iskusna iako mlada. Kad sam čuo priču o mom protivniku, hteo sam sebi da pojedem muda što nisam čuo taj promil laži. Zaista su ovde promili igrali, ipak su ulozi bili visoki, a moj saigrač je u trenutku kada sam se ja isključio, spusto gard. Pričao je priču o jednoj devojci iz nekog velikog grada koju je mnogo voleo. Pozvonio je na interfon! Nije mogao, jer ga u toj zgradi nije ni bilo u vremnu u kome se njegova priča odvijala. Baš je u pitanju bio 1‰.[4]

99‰ je ogromno u profesionalnom lažovskom kružoku u koji je tom pobedom, trebalo da budem primljen doživotno.

Profesionalni lažovski kružok je jedna veoma zajebana i teško shvatljiva organizacija. Nikada ti se neko neće predstaviti kao profesionalac. Naravno da neće, čekaće da ga provališ. I sam način na koji ćeš mu to staviti do znanja će ti dati poziciju sa koje treba da kreneš. na igru se uglavnom pozivalo pogledom. Pozvani bi najčešće izgovorio neku krajnje običnu i poštapajuću rečenicu u stilu:

-         Pokradoše političari narod! -

To je bio otvoren poziv za partiju čije se mesto i vreme odigravaju na mestu koje se uz neko pićence ili kaficu dogovara tada. Specifičnost ove igre ne zahteva nikakve posmatrače ili sudije. I to je još jedna od osobina koja mnoge privlači da se oprobaju.

Oprobati se, nije ni malo jednostavno. Nekima treba čitava decenija da naiđu na osobu koja će ih naučiti pravilima i osnovnim principima, uputiti na ljude sa kojima mogu da vežbaju i slično.

Jesam li rekao da su sve žene, koje iz nepoznatih razloga, slove za dobre lažove, odavno, pre početka istorije mislim, izopštene iz ove igre.

Simpatična šankerica nikada nije uspela da shvati da je njena priča kako sam joj drag i da joj je žao što joj se čini da postajem težak alkoholičar ustvari sadržavala u sebi velki procenat istine (oko 98%), ali u preostala dva procenta se krio strah. Jedan Krupnooki, na primer, koji je svoju veštinu razvijao po memljivim prostorijama sa bezzubim starcima, ljudima koji nikada nisu izgovarali ono glupavo i naivno:  - Ja nemam šta da izgubim -nikada ne bi toliko otvoreno pokazivao svoje osećanje za konkretnu stvar. On je koristio  tehniku zvanu: Znaš šta mi je palo na pamet? , i njom bi 98% automatski postajalo 99%.

Naročito je interesantno kada se jedan od takvih staraca, odrpanih i do te mere zapuštenih da im koža sija a ten im je nekako po pravilu taman i imaju večito iznenađenje na licima, bez obzira što ih ništa ne može iznenaditi.

Najveštija žena u igru ulazi sa 98.9% ! I takvu sam pre nekog vremena pobedio, ali mi je krivo što, čini mi se, ona nije ni svesna da je izgubila i što će se zeznuti ako slučajno naleti na nekog ko aktivno upražnjava ovaj sport.

Nadam se da nikoga nisam uvredio…

I ne rekoh da je mr. Plaooki Lažov Ogromnih Očiju potpuno sede kose iako mlad, a onaj mladić kojeg sam pomenuo je što se u političkom vokabularu zove, bio kolateralna šteta. Ali sada je dobro, čuo sam od nekih ljudi. Kažu da je postao solidan lažov i da pretenduje da postane pofi.

Možda je i bolje što sam tada odigrao remi. Zajebana je to igra, rekao sam već, i zahteva mnogo odricanja. Opičim i sada poneku lakšu partiju sa mlađima, simultanke sa amaterima i jednom u par meseci neku ozbiljniju partiju. Iscrpljuju, a kada, kao ja, igraš neredovno i ne isplati se.

Fuck it! Ali, tako je to…

---

[1] Pitanje koje je nedeljama mučilo Dr J – a. Osećao je promenu, ali nije bio siguran šta je izaziva.

[2] Dr je imao običaj da u to vreme idealizuje ljude, odatle misao da je većina bila nesvesno zahvalna na tim “darovima”.

[3] Dr J ima neprijatelje na sve strane ali jedini pravi se izgubio i Dr je poprilično nervozan od  njegovog nestanka. Posebno iz razloga što se sada oseća snažnijim nego ikada.

[4] Pod predpostavkom da niste shvatili, na toj ”sitnici” se kasnije mogla graditi ozbiljna laž koja bi bila primenljiva i u životu van igre.